Welcome to WordPress. This is your first post. Edit or delete it, then start writing!
Blog
-
Tamo neki datum u oktobru
Tamo nekog datuma u oktobru
Raspadnem se u sebi
I proživim sve ponovo.
Tamo neki datum u oktobru
Otplačem u sebi
A ni suzu ne pustim.
Tamo nekog datuma u oktobru
Poželim da znam bar nešto o tebi
Da ti bar glas čujem...
Tamo neki datum u oktobru
Jedva preživim
A niko to i ne primeti.
Tamo nekog datuma u oktobru
Pravim se da je sve u redu
Ma prošlo je, časna reč!
Tamo nekog datuma u oktobru
U sebi, poželim ti sve najbolje
I nadam se da si prema drugima bolji..
Tamo nekog datuma u oktobru...
.....
Srećan rođendan. -
Tačka
Uhvatio me je za ruku
I stavio tačku
na našu priču,
umesto mene.
Sama ne bih mogla.
Ne bih umela
da završim jedino
što sam želela
u tom trenutku..
I jedino za šta bih
se borila do zadnjeg
atoma snage.
I otišao je.
A ja...
Ja još uvek gledam u tu tačku
i pitam se da li je ta
priča mogla da ima lepši kraj?
Ili su svi krajevi loši
i tužni?
Gledam u tu tačku
i pitam se
kada ću konačno
početi da pišem
neku novu priču?
Priču u kojoj on nije
čak ni sporedni lik. -
Ne volim subote
Od te subote više ne podnosim svitanja,
ni izlaske Sunca.
Od te subote jutra su mi tužna,
a noći teške.
Od toga dana više ne volim avgust,
više ne volim leta..
Od te subote više ne volim subote....
Ko zna...
Možda vremenom bude lakše,
pa se jednom probudim
I jutra me više ne podsećaju na odlaske.
Možda jedne noći zaspim bez suza
zbog uzaludnog pokušaja da te razumem.
Možda me nekada leto neće podsećati na krajeve,
na neostvarene želje
i slomljeno srce.
Možda...
Kažu da nada umire poslednja.
I eto, ja se nadam..
Nadam se da ću te jednog dana zaboraviti
i da me neće ugušiti sve ono što ti nisam rekla. -
Tužna devojčica i hladna žena
Kažu da sam hladna,
I da ne znaju kako da mi priđu.
A niko ne zna da nisam bila takva.
Jednog letnjeg jutra sam se zaledila
Od tvoje hladnoće,
I nikad se više taj led nije otopio.
Postala sam ti.
Ljude držim na distanci,
Ne dam emocijama da se vežu za njih,
Uveravam sebe da je tako bolje.
Postala sam kukavica.
Posmatram sa strane srećne,
Zaljubljene
Ljude.
Grle se, ljube i vole.
I ne dam srcu da se ikad više zavara
Da i ono zaslužuje tako nešto.
Tek ponekad,
Kad suze krenu niz obraze
Zaboli jako,
Gotovo neizdrživo,
Ta samoća u koju sam se sklonila.
A nekad sam gorela...
Želela da volim,
I budem voljena.
Sve si ugasio.
Išla sam srcem,
Rizikovala sve,
A sad samo igram na sigurno.
Zapravo, sedim na klupi
Za rezervne igrače,
Nadajući se da me život neće ubaciti u igru.
Postala sam samo jedna tužna devojčica,
Sa maskom hladne žene
Kojoj je nemoguće prići...
Krije tu devojčicu iza maske,
Krije to da bi ona želela opet da voli,
Bezuslovno,
I da grli kao da joj je poslednji put.
Hladnoćom se čuva od boli,
Nesvesna da je svakog dana iznova proživljava
U tom kavezu u koji je sebe zatvorila. -
Buket belih lala
Jednog prolećnog jutra,
Kupiću sebi buket belih lala
I neću te se setiti.
Neću osetiti bol
Koji osećam svakog jutra
I svake noći pred spavanje.
Neću se setiti
One tvoje laži
\"Ti si moje proleće\"
Kako sam samo
Volela tu LAŽ
Misleći da je ISTINA.
Ja, večiti OKTOBAR
Bila sam nečije
PROLEĆE.
To me činilo srećnom
A sada samo boli
I steže grudi.
Jednog prolećnog jutra
Kupiću sebi buket belih lala
I smejaću se...
Možda sama
Možda nečija
Ali biću srećna bez tebe.
I ne,
Neću te se setiti. -
Lekcija
Previše sam lekcija u ljudskom obliku imala i možda ne znam šta želim da budem kad porastem, ali sigurno znam šta ne želim.
Ne želim da budem nečija lekcija.
Lekcije u ljudskom obliku ti raspore dušu i ostave te da krvariš.
Pa se ili zakrpiš ili ne.
Ne, ne želim da budem ničija lekcija. -
Vreme ne leči ništa
Pet meseci je kako te nema...
Otkako si mi srušio svet
i ubedio me da ne vredim ništa.
Ubedio si me..
Nisam dovoljna.
Neko sam od koga se beži,
a nisam te čak ni jurila..
Stajala sam u mestu i gledala ti leđa dok odlaziš.
Mnogo je vremena prošlo...
Ti me se i ne sećaš više...
Možda lažeš neku drugu,
a možda neku i voliš stvarno.
A ja...
Ja još uvek tužno gledam u tu kulu od peska
koju si mi srušio tog jutra...
Zaglavila sam se u tom avgustovskom jutru,
a znam da moram da krenem dalje..
Samo ne znam kako,
jer još uvek sa tobom pričam
iako nisi tu...
Pričam ti kako sam samo želela da te volim.
Da sam ti se divila kao nikad nikome,
a tako sam ti i verovala.
Pitam te, zašto nisam bila vredna truda?
Ili makar pokušaja?
Odgovora nema.
Samo zidovi oko mene,
umorni od mojih monologa.
Znaš,
ne čekam te više...
Ali volela bih da ti još jednom čujem glas.
Da te još jednom zagrlim,
iako me tvoje trnje još boli.
Pet mračnih meseci je prošlo,
a ja bih i danas sve za tebe učinila,
mada znam da ti od mene ništa ne treba.
Sve bih ti oprostila,
posle samo jednog \"izvini\",
koje nikada neću dočekati.
I šta će mi?
Bilo bi lažno,
jer tebi nije žao.
Proći će još mnogo meseci.
Pa i godina.
Jedino čega se plašim je
da ću te se i tada sećati ovako jasno kao danas.
I da ćeš isto boleti.
Vreme ne leči ništa.
Nauči te kako da živiš sa bolom. -
Ima ljudi
Ima tako nekih ljudi
Koji obraćaju pažnju
Vide i kad si srećan
I kad si tužan
Šta voliš
A ništa im nisi
I ništa ti nisu
Pokažu ti koliko je malo potrebno
I koliko je nekima
Kojima si dao sebe
I to malo preteško
Otvore ti oči
Probude te
I vidiš da si davao sebe
Na pogrešnom mestu
I pogrešnim ljudima
Probude te
I shvatiš da si stavio srce
U pogrešne ruke
Otvore ti oči
Pa uzmeš srce nazad
I prestaneš da ostavljaš sebe
Na pogrešnoj adresi
I čekaš na mrvice pažnje. -
Sunčana strana oktobra
Ove godine
oktobar je ličio na jun.
Čini se da je
i on poželeo da pripada većini.
Da konačno bude prihvaćen.
Da se uklopi.
I uspeo je.
Kažu sada da
\"vole ovakav oktobar\".
To je i poenta.
Uvek će voleti samo sunčanu stranu.
I kad dođe ona siva,
opet će proklinjati jesen.
Tako i ljude vole.
Samo u izdanju
Koje im odgovara.
Koje zadovoljava njihove potrebe.
Sebično.
I odlaze kada
koristi više nema.
Ove godine
oktobar se uklopio.
Samo ja nisam.
A pokušavala sam.
Iznova i iznova.
Ove godine
i oktobar se uklopio.
Samo ja nisam.
Više i ne pokušavam.
Moja sunčana strana
ide uvek u paketu
sa oblacima.
Neka me,
neka štrčim.